Svojim putem idi

Dok stihove ove čitaš,
ti u misli moje ulaziš,
zašto sam tužan se pitaš,
ali odgovora ne nalaziš.

Kroz misli u dušu mi siđeš,
na svaku mi misao paziš,
i osjećajima blizu priđeš,
ali odgovora ne nalaziš.

Nema ga prijatelju mili,
ni ovdje ga nećeš naći,
odgovori nekad tu su bili,
od boli su morali izaći.

Ne vidiš li srce moje hladno,
puno ožiljaka, bolnih rana,
nekoć sretno, danas jadno,
jer ne sluti sreću boljih dana.

Sad je dosta prijatelju moj,
iz duše mi odmah ti izađi,
zaboravi crnih misli roj,
svojim putem idi, sreću nađi.